O nama
Naše znanje i iskustvo su naša glavna vrednost
Podrum porodice Marinkovic - kvalitetna vina i rakije
Na padinama planine Goč u selu Bučje 15 km od Trstenika nalazi se porodični podrum vina Marinković.
Sa podizanjem vinograda započinje jos krajem XIX veka, kada se naseljava u ovaj deo vinorodne trsteničke opštine i kada je zasadjena mala površina vinograda sa sortama prokupac i tamjanika, a proizvodnja vina se bazirala na količinama za sopstvene potrebne.
Porodica Marinković se ozbiljnijom proizvodnjom voćarstva i vinogradarstva počinje da bavi krajem XX veka.
Danas proizvodimo vina i rakije po najzahtevnijim evropskim standardima.
Nakon 2000. godine gradi novi i savremeni podrum kapaciteta 10.000 litara. Uvodi savremenu tehnologiju u preradi grožđa, fermentaciji i negovanju vina. Tako na tržiste izlazi 2008. godine. sa novim izuzetnim vinom tamjanika. Poseduje sopstvene plantaže grožđa koje se nalaže na nadmorskoj visini od 100-250 m. što se pokazalo kao najbolji uslov za proizvodnju vrhunskih vina. Veliko iskustvo prenošeno generacijama, kao i napredna savremena tehnologija, je omogucila da proizvedu iz sopstvenih zasada jedno od najkvaltetnijih vina u župskom kraju - bela tamjanika, vino sa kontrolisanim kvalitetom i ograničenom količinom proizvodnje.
Naša filozofija u spravljanju vina
Volimo svoj posao i ono što radimo
Iz grožđa crpimo najbolje što nam je priroda dala
Pažljivo kombinujemo izvanredne prirodne uslove koje nam pruža naš mikrolokalitet, moderne tehnologije u proizvodnji grožđa i vina, iskustva konsultantskog tima vrhunskih francuskih stručnjaka, ambicionost i želje mladog tima vinarije, da bismo stvorili prepoznatljiva i jedinstvena vina sa izraženim pečatom teroara.
Gajenju svake sorte pristupamo pažljivo, u odnosu na vino koje želimo da dobijemo. Tako se na dva različita načina ista sorta gaji za dva vina, a rezultat je autentičan ukus, koji osvaja sve prave ljubitelje vina.
Proizvodnja vina Tamjanika
Moderan pristup prizvodnji ogleda se u korišćenju opreme izrađene od najsavremenijih materijala koji se koriste u vinarstvu, potpunom kontrolom temperature u svim vinima pojedinačno, kontrolom prisustva kiseonika, od tretmana obrade grožđa do otvaranja boce.
Oprema za proizvodnju
Celokupna oprema postavljena je tako da se što više iskoristi prirodna gravitacija i smanji upotreba pumpi, što je ujedno najsuptilniji način manipulacije vinom.
Koristimo tradicionalnu proizvodnju koju smo preuzeli od naših predaka i osavremenili je neophodnim inovacijama.
Pratimo svetske trendove
Najsavremenije tehnologije uz poštovanje prirode i grožđa, daje našim vinima i rakijama specifičan karakter, koji predstavlja odraz najboljeg što teroar i obronci planine Goč, Župskog kraja, kao mikrolokaliteta mogu da pruže.
Pogledaj
Vinski podrum
Barik podrum u kome se kontrolišu svi važni parametri za odležavanje naših vina. Na taj način čuvamo autentičnu atmosferu podruma i vina od spoljašnjih uticaja. Sva vina su smeštena u odabranim baricima od domaćeg hrasta, a stil vina diktira specifične nijanse različitih buradi koja se koriste.
Istorija vina u Srbiji i našoj porodici
-
NEOLIT
Poceci u Srbiji
Istorija vinarstava
Mada postoje indicije da je grožđe bilo poznato narodima koji su naseljavali prostore današnje Srbije još u neolitu, fosilni nalazi iz tog perioda na lokalitetu Vinča, u blizini Beograda, najverovatnije predstavljaju divlje grožđe koje je po svoj prilici korišćeno samo u ishrani. Nažalost, nauka još ne može sa sigurnošću da nam odgovori da li su u amforama koje su pronađene u Vinči čuvani i vino i piće nalik današnjem pivu koje se pravilo od fermentisane pšenice. Uzimajući u obzir da se kultura neolita razvijala sa istoka odnosno iz turske visoravni Anatolije preko Balkana ka centralnoj Evropi, sasvim je moguće da su i neolitski narodi Vinče imali priliku da probaju vino koje je stizalo sa trgovačkim karavanima sa istoka.
-
Vlastela Nemanjića
Prvi poceci
Srbija
Vlastela Nemanjića je posebno negovala kulturu gajenja vinove loze, a u doba cara Dušana (1331-1355) ustanovljena je prva kontrola geografskog porekla. U Zakoniku cara Dušana se govorilo o tome na koji način je stanovništvo moralo da obrađuje vinogradarsku zemlju, i kako su bile strogo kažnjive krađa grožđa i “učinjena popaša na tuđem posedu”. Vino je u srednjem veku predstavljalo hranu, a tadašnji tipici iz monaškog života, svedoče o njegovom značaju i upotrebi u manastirskim sredinama. Vino kao značajan simbol hrišćanskog života i nezamenjivi deo liturgije, uvodi sam Isus Hrist na Tajnoj večeri, kada je prelomio hleb i dao ga sa vinom svojim učenicima. Od tada hleb predstavlja telo, a vino krv Hristovu. I danas je ovaj nektar nezaobilazno obeležje svake Krsne slave
-
Župa u vreme Rimljana
Prvi pisani podaci
Studenička povelja iz 1196
Materijalni tragovi ukazuju da je vino činilo važan element svakodnevnog života u Župi još u vreme Rimljana. Međutim, prvi pisani podaci o Župi i njenim vinogradima potiču iz XII veka. Tada je Veliki Župan Stefan Nemanja, osnivač srednjovekovne srpske države, poklonio manastiru Studenici nekoliko sela u Župi (Kožetin, Popovac, Raklja,Velika Kruševica) sa podrumima, pri čemu su sva ta sela imala obavezu da manastir snabdevaju potrebnim količinama vina. Sve to je zapisano u Studeničkoj povelji iz 1196. godine.
-
XX vek
Drasticno povecanje proizvodnje
Stvaranje modernih vinarija
Početkom dvadesetog veka, pojedine vinarske porodice iz Župe su posedovale kapacitete podruma i preko milion litara. Vino i grožđe su bili glavni izvor prihoda za brojne porodice u Župi. Međutim, ratovi u XX veku su zaustavili razvoj vinarstva u Župi. A posle Drugog svetskog rata, lokalna zadruga je nacionalizovana; zakon nije dozvoljavao vinarima da proizvode vino za prodaju već samo da grožđe iz vinograda predaju industrijskim vinarijama koje su same diktirale otkupne cene.
Procitaj vise
-
1987
Porodica Marinkovic unapredjuje vinski podrum
Proizvodnja zestokih pica
Početkom 21. veka, izdvojila se grupa vinskih pionira Župe koji su rešili da svojim radom u vinogradima i podrumima vrate nekadašnju slavu Župe. A da uloženi trud nije uzaludan, pokazuju i nagrade na svetskim takmičenjima koja su vina iz Župe ponovo počela dobijati.
-
2000
Muzej vinarstva i vinogradarstva
Porodica Marinkovic rame uz rame sa razvojem Župskog kraja
Muzej vinarstva i vinogradarstva je osnovan 2000. godine i nalazi se u Aleksandrovcu, u nekadašnjem vinskom podrumu Poljoprivredne škole sagrađenom 1924. godine u provansalskom stilu. Muzej poseduje bogatu zbirku koja prikazuje istoriju i vinsku tradiciju Župe.
-
Istorija Vinarije Marinkovic
Prvi poceci proizvodnje vina porodice Marinkovic
Po kazivanju najstarijih clanova porodice Marinkovic
Istorija Vinarije Marinkovic mnogo je kraća od početaka proizvodnje vina u Župskom kraju, te se za našu prvu berbu računa 1848. godina. Istini za volju, prvi vinograd kupljen je daleke 1801. godine. Šta se tačno događalo u tim godinama nije nam sasvim poznato i ostavlja prostora za istraživanje. Ono što pouzdano znamo je da su naši pradedovi tada počeli, preživljavali razne uspone i padove tokom ova bezmalo dva veka iza nas, ali da proizvodnja nikad nije zamirala. Epidemije raznih vinogradarskih bolesti pustošile su ovdašnje vinograde skoro celu polovinu XIX veka. Najveću pustoš ostavila je filoksera u periodu od 1885.-1895. godine, satrvši sve. Ipak, isti su odmah obnavljani i sađeni mnogo boljim i otpornijim sortama grožđa. Kratak predah i desio se I svetski rat, period koji je manje opustošio vinograde, a mnogo više stanovništvo, posebno muški deo populacije. Porodica se našla pred novim izazovom ali, Bogu hvala, nije odustala.
-
2016
Vinarija danas
Unapredjena proizvodnja
Vinarstvo porodice Marinkovic u dvadeset prvom veku nastavlja svoj razvoj. Površine pod vinogradima se dalje šire i u odnosu na same pocetke, povrsine pod vinogradima su mnogostruko puta uvecane, te su dostigle površinu od nekoliko hektara. Prosečna godišnja prizvodnja je dostigla 13000 litara. Takođe, autohtone sorte vinove loze dobijaju na značaju pa rastu površine vinograda sa tamjanikom.